Svi ko­ji lo­ve vje­štač­kim kre­a­ci­ja­ma mu­ši­ca, to­kom svog kra­ćeg ili du­žeg mu­ši­čar­skog sta­ža si­gur­no su raz­mi­šlja­li o svom fa­vo­ri­tu me­đu bo­ja­ma ka­da su mu­ši­ce u pi­ta­nju. Ali, ka­da bi mo­ra­li da sve­de­mo na par naj­po­pu­lar­ni­jih u užem iz­bo­ru za naj­u­čin­ko­vi­ti­ju mu­ši­cu u ku­ti­ji­ci za mu­ši­ce naj­ve­ći pro­ce­nat bi bio za iz­bor: cr­ve­ne, na­ran­dža­ste ili ma­sli­na­ste (po­pu­lar­ne SBM bo­je). Pu­no je raz­lo­ga za­to što po­red pro­por­ci­je i si­lu­e­te, ove bo­je tje­ra­ju ri­bu na agre­siv­nost.
Naj­če­šće na vo­di pro­la­zi ono što „maj­ka” pri­ro­da pred­la­že. Od­no­sno, ako su pri­sut­na ro­je­nja od­re­đe­nih in­se­ka­ta na vo­di, naj­pri­rod­ni­je je da to opo­na­ša­mo svo­jim kre­a­ci­ja­ma. Žu­te ni­jan­se su go­to­vo oba­ve­zne ka­da se ro­ji maj­ska ili se­dže­vi tih bo­ja, dok bi se, re­ci­mo za si­vo­ma­sli­na­stu od­lu­či­li za ki­šno vri­je­me ka­da se na vo­di de­ša­va ro­je­nje BWO či­je se bo­je „po­kla­pa­ju” sa ma­sli­na­stim ni­jan­sa­ma. Ova za­ko­ni­tost je uvi­jek pri­sut­na i do­mi­nant­na osim u slu­ča­je­vi­ma ka­da ne­ma ni­ka­kvog ro­je­nja in­se­ka­ta.
U tim si­tu­a­ci­ja­ma ko­ri­sti­mo se tkz. atrak­tor mu­ši­ca­ma ko­je ne imi­ti­ra­ju ni­ka­kav ekvi­va­lent­ni pri­rod­ni in­sekt na vo­di, a upra­vo te „za­mjen­ske” mu­ši­ce ima­ju ma­nje-vi­še go­re na­ve­de­ne bo­je ko­je ri­be či­ne ha­la­plji­vim i agre­siv­nim.
O ve­li­koj pri­vlač­no­sti ko­je (sal­mo­nid­ne) ri­be ga­je pre­ma cr­ve­noj bo­ji (i ni­jan­sa­ma sve do tru­le vi­šnje) zna se go­to­vo od pr­vih tra­go­va mu­ši­ča­re­nja, ne­ko­li­ko sto­lje­ća pri­je no­ve ere. Za­pa­zio je to i po­čiv­ši An­dri­ja Ur­ban, je­dan od pi­o­ni­ra mu­ši­ča­re­nja i si­gu­r­no je­dan od naj­pri­zna­ti­jih i mu­ši­čar­ski naj­o­bra­zo­va­ni­jih ri­bo­lo­va­ca na pro­sto­ru ex- Ju­go­sla­vi­je.
Cr­ve­na si­gur­no zra­či to­plot­no i ener­get­ski mno­go vi­še od dru­gih bo­ja, te ri­be naj­vje­ro­vat­ni­je pre­po­zna­ju cr­ve­nu pre­ko im­pul­sa. Pa­strm­ka spa­da u red ri­ba ko­ja ja­ko do­bro se­lek­tu­je bo­je, a raz­log za to tre­ba tra­ži­ti u či­nje­ni­ci da je nje­na mre­žnja­ča oba­vi­je­na op­nom ko­ja od­bi­ja svje­tlost. Će­li­je op­ne po­sje­du­ju pig­ment ko­ji re­flek­tu­je svje­tlo pre­ma mre­žnja­či što omo­gu­ća­va bo­lju vi­dlji­vost žr­tve (hra­ne).
Na­uč­ni­ci su što se li­plje­na ti­če, go­to­vo si­gur­ni da vi­di dre­ča­vo na­ran­dža­stu i cr­ve­nu. Eks­pe­ri­ment je opi­san u jed­noj en­ci­klo­pe­di­ji sport­skog ri­bo­lo­va. Na­i­me, sta­vi­li su od­ra­slog li­plje­na u ve­ći akva­ri­jum i po­sma­tra­li po­na­ša­nje.
Ka­da je član iz eki­pe ula­zio u so­bu ob­u­čen u pla­vu ili ne­ku dru­gu bo­ju, li­pljen ni­je re­a­go­vao, ali ka­da je bio ob­u­čen u cr­ve­nu ili dre­ča­vo-na­ran­dža­sti kom­bi­ne­zon, li­plje­ni su se pri­mi­ca­li bli­že sta­klu na stra­nu na ko­joj je bio čo­vjek. Da­kle, dje­lo­vao je agre­siv­ni­je. Slič­no se po­na­šao i ka­da je sta­vljen kraj pro­zo­ra. Ka­da bi pro­šao ne­ki auto­mo­bil bi­lo ko­je dru­ge bo­je, osim cr­ve­ne, ni­je re­a­go­vao, dok je na po­ja­vu cr­ve­nog, po­na­vljao pret­hod­no agre­siv­no po­na­ša­nje.
Ta­ko­đe, ni­ka­da u pro­ba­vi li­plje­na ne­će­te na­ći sa­mo jed­nu vr­stu. Obič­no se tu mo­že na­ći sve­ga i sva­če­ga. Ta­ko da i ka­da ri­be sa sta­no­vi­šta ri­bo­lov­ca dje­lu­ju vr­lo se­lek­tiv­no, naj­če­šće to ni­je ta­ko.
Ri­be i pam­te i zna­ju da pre­po­zna­ju one ko­ji ih hra­ne. To naj­bo­lje mo­že­mo pri­mje­ti­ti na pa­strm­skim rib­nja­ci­ma. Pro­si­je­mo po vo­di ša­ku hra­ne i ci­je­lo ja­to pro­pra­ti oko ba­ze­na sva ta iz­ne­nad­na dje­ša­va­nja str­plji­vo če­ka­ju­ći još por­ci­ja, čak zna­ju da pre­po­zna­ju po­kre­te ko­ji pra­te hra­nje­nje i re­a­gu­ju na njih.
Ri­be su evo­lu­tiv­no ma­nje raz­vi­je­ne od dru­gih in­te­li­gent­ni­jih ži­vo­ti­nja i ko­li­ko-to­li­ko zna­ju da pam­te. One ri­blje vr­ste ko­je bo­lje za­pa­ža­ju i pam­te, ima­ju evo­lu­cij­sku pred­nost u od­no­su na ri­blje vr­ste ko­je to ni­je­su u sta­nju.
Da­kle, mo­že­mo za­klju­či­ti da ri­be pre­po­zna­ju bo­je, mo­žda ne na na­čin ka­ko ih mi vi­di­mo, ali ih de­fi­ni­tiv­no vi­še pri­vla­če od­re­đe­ne bo­je, pa je po­želj­no sa ri­bo­lo­vač­kog aspek­ta i uspje­šno­sti u ri­bo­lo­vu (pre­po)zna­ti i ima­ti u vi­du ove va­žne za­ko­ni­to­sti.S.B.M